Насиље је сваки облик понашања, које за последицу има стварно или могуће угрожавање здравља, развоја и достојанства. Уколико се насиље дешава међу децом истог или сличног узраста, реч је о вршњачком насиљу, а када оно траје дуже и врши се од стране јачег говоримо о вршњачком злостављању.

Постоји више облика насиља:

  1. физичко насиље
  2. емоционално (психичко) насиље
  3. социјално насиље
  4. сексуално насиље
  5. електронско насиље

Дете које чини насиље може бити агресивно дете, које има проблеме са родитељима, наставницима, са лошим оценама у школи, које жели да привуче пажњу на себе. У основи насилног понашања је жеља за прихватањем, али то не мора да буде и није једини разлог. Деца често својим проблематичним понашањем желе да привуку пажњу родитељима и можда саопште да имају неки проблем. Дете које чини насиље неретко долази из дисфункционалне породице где му се не посвећује довољно пажње. Није занемарљива ни чињеница да је и даље висок степен употребе психичког и физичког кажњавања у васпитању деце у Србији. Насиље у једној сфери живота отежава одупирање насиљу у другој сфери, било да је у питању чињење или трпљење насиља.

Дете које трпи насиље је углавном тихо и повучено или по нечему другачије од својих вршњака. Често се дете које трпи насиље плаши да пријави проблем јер је застрашено. Постоји могућност и да не жели никоме да повери оно што му се дешава јер сматра да је оно криво за то, да је нечим изазвало да се неко тако понаша према њему, што је, наравно, ирационално уверење.

Деца сведоци насиља су она деца која посматрају насиље између својих вршњака. Понекад и реагују и пријављују насиље, али, нажалост, чешће само посматрају или и сами постану учесници. Они, такође, осећају немоћ у ситуацијама вршњачког насиља, без обзира што нису непосредне жртве.

Неки од „симптома“ по којима можемо препознати жртву насиља су следећи:

  • боје се одласка у школу и из ње
  • мењају уобичајени пут до школе, моле родитеље да их возе у школу
  • одбијају да иду у школу
  • погоршава им се школски успех
  • постану повучени
  • ниског самопоуздања
  • постану анксиозни, напети и престају да једу
  • прете самоубиством или га покушају учинити
  • имају ноћне море
  • почну да краду или све чешће питју за новац од родитеља (за насилника)
  • одбијају да говоре о томе што није у реду
  • постану  депресивни или агресивни и почну застрашивати другу децу
  • дају неверватна објашњења за своје понашање
  • сами проводе одмор и не бирају их за групна дружења
  • несигурни су и узнемирени када требају изаћи пред таблу

ШТА АКО СЕ НАСИЉЕ ИПАК ДЕСИ?

Како се понашати да би избегли
насиље?

  • На путу од куће до школе не користите небезбедне пречице, као и неосветљена места где нема пролазника
  • Крећите се кад год можете у друштву другова. Са друговима које сте одабрали развијајте узајамно поверење и поштовање
  • Ако имате сазнања да се планира туча, немојте се придружити већ обавестите наставника или другу одраслу особу да би позвали полицију
  • Немојте носити у школу скупе предмете/ствари, јер их неко може отети
  • Немојте носити са собом оруђе, опасне предмете, хладно и ватрено оружје, јер постоје велике шансе да ћете га можда употребити – тиме угрожавате и себе и друге

Шта урадити ако се неко према вама
понаша насилно?

  • Не реагујте исхитрено на провокације – оне обично немају везе са истином, нити са стварним разлозима сукоба, већ крију нечију жељу за свађом и тучом
  • Покушајте да избегнете свађу, а уколико до ње дође настојте што пре да изађете из такве ситуације
  • Свакоме се може десити да погреши, неке увреде се могу опростити – пружите шансу за промену
  • Не смишљајте освету и немојте на претрпљено насиље одговарати новим насиљем – НА ТАЈ НАЧИН ОНО НЕЋЕ ПРЕСТАТИ
  • Ако сте сам и неко вас нападне, покушајте да побегнете или вичите – скрените пажњу на себе тражећи помоћ
  • Разговарајте са другом/друговима о томе шта урадити ако до насиља дође, како да у случају напада један другом што хитније помогнете (позвати у помоћ одрасла лица из најближе околине)

ШТА УРАДИТИ АКО СТЕ ПРЕТРПЕЛИ НАСИЉЕ?

  • Уколико сте претрпели насиље, важно је да не ћутите !!!
  • Испричајте некој одраслој особи шта се догодило, онако како је било (родитељима, наставнику, особи од поверења,Тиму за заштиту деце од насиља…).
  • Ако се плашите да о томе говорите, позовите друга, другарицу да иде са вама.
  • Одрасли су дужни да реагују и помогну како би се проблем решио !!!

ЋУТАЊЕ НЕ СПРЕЧАВА НАСИЉЕ

  • НИСТЕ КРИВИ ЗА ТО ШТО СЕ ДОГОДИЛО !
  • НИСТЕ «ТУЖИБАБЕ» АКО ИСПРИЧАТЕ ОДРАСЛИМА – НА ТАЈ НАЧИН ШТИТИТЕ СЕБЕ И ДРУГЕ !
  • ТРАЖИТЕ ПОМОЋ НА КОЈУ ИМАТЕ ПРАВО!

Вршњачко насиље